Оно што чини Југоисточну Азију привлачном као неку врсту зоне без посебних пошлина углавном се своди на јефтинију радну снагу и добре трговинске споразуме. Трошкови рада у великом делу региона обично су око половина оних из Кине, чиме се производима омогућава да задрже марже профита упркос глобалној конкуренцији. Регион такође има прилично стабилне трговинске споразуме. Узмимо, на пример, АФТА и РЦЕП — ови споразуми помажу у уклањању поуница и подстичу већу размену робе између суседних земаља, што најављује локалним предузећима могућност да остану конкурентна. Компаније које разумеју како да користе ове трговинске оквире често успевају да уштеде новац на свему, почевши од набавке материјала па све до свакодневних операција, чиме Југоисточна Азија постаје не само јефтинија, већ и паметнија опција за вожење пословања у дугом временском периоду.
Jugoistočna Azija se nalazi upravo na mestu gde se sve važne pomorske rute ukrštaju, što objašnjava zašto je postala toliko važna tačka za međunarodnu trgovinu. Blizina mesta poput Južnog kinskog mora i uskih Melakskih tjesnaca omogućava brodovima da prevoze teret znatno brže nego što bi to bilo moguće da putuju drugim rutama. Za kompanije koje žele da dostave proizvode na azijska tržišta ili preko Pacifika, ova regija deluje skoro kao centralna komutaciona stolica. Zbog toga mnoge velike kompanije ovde otvaraju svoje poslovne uredaje kada žele da optimizuju svoje snabdevanje. Uzmimo Singapur, koji je praktično postao kralj skladišta u regiji zahvaljujući izvrsnim pristanišnim objektima i poslovno prijateljskim politikama. Sve ove okolnosti zajedno čine regiju odličnom za brzo i efikasno premeštanje robe, a iskreno rečeno, ovakva organizacija pomaže lokalnim ekonomijama da rastu stabilno tokom vremena, sa minimalnim prekidima na putu.
Jugoistočna Azija je postala nešto poput zone bez carina, uglavnom zato što vladе u toj regiji nastavljaju da ulažu novac u svoje luke. Pogledajte samo Vijetnam koji planira skoro 25 milijardi dolara samo za obalne objekte do 2028. godine. Cela regija očekuje da ukupno potroši oko 80 milijardi dolara u narednim godinama na unapređenje pristaništa i kejeva, s ciljem da obradi više tereta brže. Bolja infrastruktura luka znači da brodovi manje čekaju i da kompanije uštede stvarne pare, što objašnjava zašto mnogi proizvođači razmišljaju o preseljenju svojih operacija ovde iz Kine. Mreže puteva i železničke veze takođe se poboljšavaju, što zapravo omogućava da one modne nove lučke objekte pravilno funkcionišu kada je potrebno dostaviti robu unutrašnjosti. Sav taj ulog je transformisao način na koji preduzeća rade preko granica, stvarajući prilike koje ranije nisu postojale, kako za lokalne ekonomije tako i za međunarodne trgovce koji traže jeftinije alternative.
Zemlje Jugoistočne Azije suočene su sa ozbiljnim problemima u infrastrukturi i logističkim sistemima, što u velikoj meri utiče na efikasnost lanaca snabdevanja. Uzmimo puteve kao primer – svega oko 30 odsto puteva u ASEAN-u je u skladu sa standardima, što čini pravovremenu transportu robe stvarnim izazovom. Loši uslovi puteva izazivaju razne gužve koje dovode do kašnjenja i povećavaju troškove za kompanije koje pokušavaju da dostignu nivo koji Kina već ima u svojim mrežama snabdevanja. Rešavanje ovog haosa nije samo važno, već i apsolutno neophodno ako region želi da održi lanac snabdevanja efikasnijim. Ono što je potrebno jeste ozbiljan ulog u bolje puteve i mostove, kao i pametnija logistička rešenja koja mogu da upravljaju regionalnim specifičnostima bez prevelikih troškova.
Много индустријских сектора у Југоисточној Азији и даље у великој мери зависе од делова и материјала који долазе из Кине, што чини управљање њиховим сопственим ланцима снабдевања прилично изазовним. Када се нешто поквари на глобалном тржишту, као што је било стање са недостатком полупроводника 2021. године, ове компаније су тешко погођене јер немају много алтернатива. Тада постаје веома важно тражити начине да се прошири географска база снабдевања. Неке компаније су већ починеле да сарадњују са испоручиоцима који су ближи кући или чак унутар њихових земаља. Овакав приступ помаже у изградњи јачих мрежа снабдевања које могу боље да издрже неочекиване проблеме него раније. На пример, аутомобилске фабрике у Тајланду сада сарадњују са локалним произвођачима метала уместо да се ослањају искључиво на увоз из иностранства.
Nedostatak doslednih propisa u ASEAN-u pravi glavobolje kompanijama koje pokušavaju da posluju u celom regionu. Različite zemlje nameću različite carine, svaka na svoj način obavlja carinske poslove i imaju potpuno različite zakone o radu. Ove razlike ozbiljno utiču na budžete za prilagođavanje propisima i usporavaju svakodnevne operacije. Kada bi zemlje ASEAN-a bolje sarađivale u oblasti propisa, to bi otkrilo mnogo prilika tokom vremena. Trgovina između zemalja članica postala bi znatno lakša, a upravljanje lančićima snabdevanja preko granica ne bi bilo noćna mora. Za kompanije koje posmatraju Jugoistočnu Aziju kao potencijalno mesto na koje bi prebacile proizvodnju iz Kine, rešavanje ovih regulatornih pitanja nije samo poželjno, već je apsolutno neophodno da bi region mogao da funkcioniše kao održiva alternativa proizvodnoj bazi.
Вијетнам је постао извозна сила, остваривши трговински суфицит од око 19 милијарди долара још 2022. године, углавном зато што њихове фабрике непрекидно раде на максималном капацитету. Земља стиче репутацију као место на које се компаније пресељавају са територије Кине, чиме у земљу стижу велики страни капитал, посебно у индустријама техничких уређаја и производње облеке. Ипак, постоји и недостатак. Овакав брз раст уздиже алармантне сигнале око тога да ли Вијетнам може да одржи овакав трен без изазивања проблема у будућности. Неки економисти указују да ако се ствари наставе ширити овим темпом без одговарајућих контрола, цене унутар саме земље могу почети несуздржано да расту. То би најсигурније олакшало пословање за оне који размишљају о значајнијим дугорочним инвестицијама у Вијетнам. Да би Вијетнам остао на врху, мора пронаћи начине да управља свим тим улазним инвестицијама, истовремено спречавајући да све већи трошкови притискају обичне Вијетнамце.
Тајланд је постао важна индустријска земља захваљујући добро развијеним индустријским зонама које привлаче велике произвођаче, посебно у аутомобилској индустрији. Ове специјалне економске зоне доносе стабилна улагања у земљу и помажу у одржавању стабилне економије. Недавно, Тајланд се окренуо производњи електромобила, покушавајући да заузме предње место у трци за најновију технологију. Нагибање ка производњи електромобила има смисла узимајући у обзир колико свет тражи чистије опције превоза, иако постоје изазови које треба савладати. Ако Тајланд жели да у потпуности искористи свој индустријски систем, мора да уложи више труда у привлачење технолошких стартапа и центара за иновације да овде покрену своје операције. Циљ треба да буде да се трансформише из једне од фабричких локација у прави центар где се развија и тестира нова технологија.
Вијетнам и Тајланд брзо повећавају локалне производне операције, али овај напредак иде уз озбиљна питања одрживости. Брзи темпо индустријског ширења угрожава екосистеме у обе земље, посебно у близини главних индустријских центара. Произвођачи су суочени са заиста изазовним задатком да задрже ниске трошкове производње и истовремено смање емисије из фабрика. Многе пресретне компаније су већ започеле усвајање соларних панела, програма рециклирања и чишћих производних метода како би активно решиле ове проблеме. Прелазак на зелене технологије више није само праћење међународних климатских циљева; постаје неопходан услов за раст економија без истовременог исцрпљивања шума, река и квалитета ваздуха. С обзиром да се очекује да се фабричка производња удвоостручи у наредних пет година, доносиоци одлука у Ханоију и Бангику сада морају одрживост учинити саставним делом економских планова, а не каснијим додатком.
U poslednje vreme, američka vlada sve pažljivije prati kako zemlje sprovode svoje trgovinske prakse, naročito kada je reč o zaobilaženju carinskih pravila. Ovaj strogiji nadzor stvara stvarne probleme za izvoznike iz Jugoistočne Azije koji pokušavaju razne trikove kako bi izbegli dodatne naknade na robe koje stižu u Ameriku. Nove pravilnikoje se uvode mogu zapravo povećati troškove koje firme imaju samo da bi se pridržavale zakona, što znači da će mnoge kompanije morati da preispitaju odakle nabavljaju materijale i kako se proizvodi premeštaju preko granica. Kompanijama je zaista neophodno da se prilagode ako žele da i dalje prodaju proizvode na američkom tržištu, a da ne izgube teren u odnosu na konkurenciju. Sava situacija jasno pokazuje da fleksibilni lanci snabdevanja više nisu nešto što je poželjno imati, već su apsolutno neophodni za suočavanje sa ovim stalno promenljivim propisima koji se čine da se pojavljuju svakih nekoliko meseci.
Ако југосточна Азија буде суочена са општим поштинама између 10% и 20%, економије региона могу очекивати значајне последице. Овакве поштине имају тенденцију да подигну цене увозних производа, што може озбиљно успорити економски раст и учинити домаће произвођаче мање конкурентним на светском тржишту. Сектори производње и електронике су посебно осетљиви, јер се у великој мери ослањају на извоз. Већ смо сведоци сличних ситуација у којима су предузећа изгубила терен на међународним тржиштима након изненадних промена поштина. За предузећа која желе да остану конкурентна, разумевање утицаја поштина на ланце снабдевања постаје све важније. Компаније морају већ сада да започну размишљање о могућим алтернативама и стратегијама како би избегле озбиљније проблеме у будућности.
Земље АСЕАН-а имају проблема са управљањем дипломатским везама док се напетости између Сједињених Америчких Држава и Кине појачавају, што утиче на начин на који функционише трговина у региону. Очувавање неутралности остаје важно ако желе да наставе привлачити инвестиције и одржавати интересовање страних предузећа. Како се односи све више компликују из дана у дан, постојане трговинске политике помажу у смањењу ризика који произилази из политичких сукоба. Када земље заједно раде на заједничким стратегијама, то унапређује појединачне позиције и чини цео регион стабилнијим у економском погледу током овог тешког периода.
EN
Vesti
