Количина робе која се превози преко океана бродовима драстично је порасла у последњих неколико деценија. Говоримо о повећању од чак 400% од 80-их година прошлог века, када су људи почели озбиљно да прилазе коришћењу контејнерског превоза. Контејнеризација је променила начин на који се производи шире светом. У исто време, разни трговински споразуми олакшали су предузећима слање робе између земаља, без превише бирократије. Ове промене нису се десиле из једног дана у други, већ су потпуно промениле начин на који се земље економски ослањају једна на другу. Замислите овако: већина ствари које свакодневно купимо вероватно су путовале бродом у неком тренутку. Подаци из индустрије показују да приближно 8 од 10 предмета који се тргују широм света и даље путују морем, чиме је морски транспорт незаобилазан чинилац у нашим савременим системима снабдевања, упркос свим причама о ваздушном транспорту и камионима.
Морска лука има огромну улогу у нашој глобалној економији, доприносећи сваке године отприлике 150 милијарди долара светском БДП-у. Морски транспорт у суштини одржава покретљивост међународне трговине, омогућавајући огромним количинама производа да прелазе океане између различитих делова света. Када земље желе да очувају јаке трговинске партнере, оне се у великој мери ослањају на морску транспортну службу. Бродски посао такође ствара много запослења. Извештаји из индустрије указују да милиони људи раде у разним аспектима везаним за морску транспортну делатност. Говоримо о свему, почевши од изградње бродова у бродоградилиштима, па све до управљања пристаништима и управљања комплексним логистичким мрежама. Сви ови фактори заједно показују колико велики економски отисак ова индустрија оставља широм света.
Morska pošiljka se ističe jer je mnogo jeftinija u odnosu na vazdušnu pošiljku. Za slične težine, kompanije mogu uštedeti oko 6 do 10 puta više troškova kada biraju brodove umesto aviona. Zbog toga mnoge kompanije biraju ovu metodu da bi smanjile troškove. Ali postoje i nedostaci. Najveći? Trajanje dostave je znatno duže u poređenju sa prevoženjem tereta avionom. Vazdušni transport je brži, ali brodovi imaju još jednu prednost. Mogu prevesti ogromne količine robe istovremeno. Nijedan drugi način transporta ne može da se uporedi sa brodovima kada je u pitanju prevoz velikih količina proizvoda. Zbog ove prednosti, većina velikih pošiljki i dalje se prevozi morskim putem, uprkos dužem vremenu čekanja. Igra značajnu ulogu u međunarodnom kretanju robe i danas.
Контенерски бродови одржавају глобалну трговину у покрету, али уз значајну штету за нашу околину. Студије процењују њихов допринос глобалним емисијама угљен-диоксида на око 3%, што није занемарљиво узимајући у обзир утицај на климатску промену. Шта чини ове бродове толико загађујућим? Па, то зависи од неколико фактора. Највише, врста горива које користе има велики значај. Тешко гориво остаје популарно упркос високим нивоима загађења, а већи бродови природно троше више горива само зато што су масивни. Бродски сектор добро познаје овај проблем и започео је са решавањем. Чишће алтернативе традиционалним горивима стичу придржавање, као и побољшања у ефикасности рада бродова. Неке компаније чак експериментишу са иновативним технологијама које могу у реалном времену да прате емисије, што им омогућава да развијају боље планове за смањење штетних емисија током времена.
Свет лукарије се труди да смањи свој еколошки отисак кроз правила као што је MARPOL Протокол VI који ограничавају штетне емисије са бродова на мору. Улога ИМО је да надгледа спровођење ових правила, а они су од изузетног значаја када је реч о чинењу бродских операција еколошки прихватљивима. Међутим, приспосабљање захтевима није лако за многе компаније. Надоградња старијих бродова новом опремом је компликована, док инсталација чистије технологије често подразумева велике трошкове. С обзиром да је одрживост све важнија глобално, оператори бродова морају брзо да пронађу решења како би пратили промене у регулама и истовремено одржали конкурентну позицију у односу на оне који су већ унапред изашли у пресрет овом зеленом трци.
Морска логистика пролази кроз велику трансформацију док компаније све више прихватају еколошки пријатељске приступе кроз интеграцију нових технологија. Бродови са помоћу ветра и алтернативе на биогорива већ сада имају значајан утицај на смањење еколошког утиска глобалних бродских операција. Веома важни играчи као што су Maersk и Cargill су већ применили ове зелене технологије и постигли мерљиве резултате, са чак 30% нижим емисијама угљеника у њиховим флотама. Потражња купаца за одрживим производима наставља да расте, чиме се и мање бродске компаније морају пресвима променити своје традиционалне праксе. Иако остају изазови у вези са ценама и инфраструктуром, индустрија путује ка тренутку када зелено бродство неће бити само избор, већ ће бити очекивање како купаца, тако и регулатора, стварајући тржиште где ће бити могуће да рентабилност и заштита планете могу да коегзистирају.
Луке постају паметније захваљујући аутоматизацији, посебно када су у питању велики бродски мостови и системи за руковање контејнерима које видимо у раду дуж пристаништа. Бројеви показују нешто занимљиво – ови системи повећавају ефикасност за око 20%, иако тачни проценат варира у зависности од локације и начина примене. Када радници не морају целог дана да премештају контејнере ручно, буџети за одржавање се смањују, а бродови проводе мање времена чекајући да се истоваре или отпреме. Узмимо Ротердамску луку као пример – они су увели прилично напредну опрему за аутоматизацију у оквиру својих објеката. Како је то изгледало у пракси? Проток је значајно порастао, док су бродови проводили мање времена у пристаништу. Према изјавама стручњака из индустрије, ова врста аутоматизације више није само питање брзине – постаје неопходна да би се остварила конкурентна предност у данашњем брзом свету бродске транспортне индустрије, где сваки минут има значај.
Način na koji pratimo teret se menja zahvaljujući blockchain tehnologiji, koja donosi bolju vidljivost i bezbednost u celokupnoj lančanoj snabdevanja. U osnovi, blockchain funkcioniše poput zajedničke digitalne knjige zapisa, koja omogućava svima da u realnom vremenu prate kretanje robe. Svi zainteresovani subjekti, od menadžera skladišta do kupaca, mogu u svakom trenutku proveriti najnovije informacije o statusu isporuke. Uzmimo, na primer, kompaniju Maersk, koja je 2018. godine pokrenula sopstvenu blockchain platformu i postigla vidljiva poboljšanja u pouzdanosti isporuka, istovremeno jačajući odnose sa klijentima. Međutim, usvajanje ove tehnologije u brodskoj industriji nije lako. Početni troškovi su visoki, a ne postoji univerzalna saglasnost oko formata podataka koje različite kompanije treba da koriste. Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da će ova tehnologija u budućnosti potpuno preoblikovati upravljanje globalnim logističkim mrežama, čineći ih znatno transparentnijim i efikasnijim.
Компаније за испоруку откривају стварну вредност у алгоритмима вештачке интелигенције за оптимизацију ruta коришћењем предиктивне анализе, што би могло да смањи трошкове за отприлике 10, па чак и 15 посто. Када се маршрути оптимизују помоћу система вештачке интелигенције, оператори бирају путање које штеде и гориво и време, смањујући количину утрошеног горива и еколошки отисак. Узмимо на пример IBM, чија им је платформа вештачке интелигенције помогла више логистичким компанијама да боље плански организују испоруке. Једна компанија је забележила скраћивање маршрута за око 20 посто након увођења те технологије. Осим што се штеди новац, ова технологија заправо помаже у постизању циљева у вези са одрживошћу, истовремено чинећи операције ефикаснијима у целој морнаричкој индустрији.
Проблеми у ланцу снабдевања последњих су година значајно угрозили поузданост морског транспорта, посебно током пандемије ковида-19. У вршинским периодима тада су закашњења порасла чак за преко 30%, што је утицало на све, од испорука контејнера до полица у продавницама широм света. Такође је постало очигледно колико је систем био угрожен. Многе компаније су схватиле да немају довољно резервних залиха нити одговарајуће планове за случај да се бродови незаустављиво задрже. Данас предузећа траже начине да поправе ову ситуацију. Неке компаније покушавају да набављају производе од више добијача уместо да се ослањају на један извор. Друге улажу у бољи софтвер за праћење тачне локације терета у сваком тренутку. Такође, расте интересовање за логистичке приступе који могу брзо да се прилагоде променљивим условима. Иако ниједно решење није савршено, ови напори показују искрене покушаје компанија да обезбеде да се њихове морске испоруде не распадну поново ако нешто крене наопако у будућности.
Тренутни геополитички сукоби стварају велике проблеме за међународне бродске коридоре, посебно у критичним тачкама као што је Проток Хормуз и у региону Јужног кинеског мора. Када се ситуација у овим водама погорша, оператори бродова често имају повећане трошкове и стално се питају да ли ће бродови безбедно проћи. Историјски подаци показују да у време политичке нестабилности у близини ових важних морских путева, теретне испоруке често имају закашњења, што омета ланце снабдевања и узрокује пораст цена у многим индустријама. Да би се носили са овом неизвесношћу, многе бродарске компаније су почеле да преносе терет алтернативним путевима кад год је то могуће и да улажу значајна средства у додатне сигурносне протоколе за своје флоте. Иако ове измене помажу да се одржи нека врста нормалног рада, нико не зна колико ће ово стање издржати уз обзир на непредвидиву природу светске политике.
Tražnja za isporukom obično dolazi i odlazi uzimajući u obzir godišnja doba, što stvara prave glavobolje za upravljanje kapacitetom. Tokom zauzetih perioda, kompanije obično imaju skok troškova isporuke za oko 20%. Pamtivi operateri se bave ovim problemom boljom prognozom dostupnog kapaciteta, jačim kontrolisanjem nivoa zaliha i pametnijim raspoređivanjem tereta. Trgovci naročito imaju poteškoća sa ovim pitanjem kada se predaji kupovina za praznike. Mnoge kompanije u logistici koje misle unapred počele su da koriste prediktivne analitičke alate kako bi bile ispred skokova tražnje. Ovaj sistem pomaže u praćenju istorijskih obrazaca i predviđanju onoga što bi se moglo dogoditi u narednoj sezoni. Kada kompanije fino podešavaju svoj pristup planiranju kapaciteta, izbegavaju skupa rešenja za isporuku u poslednji trenutak i održavaju tokove u lancu snabdevanja glatkim tokom cele godine.
Превозници по свету почињу да разматрају алтернативе попут течног природног гаса (ЛНГ) и водоника као начин смањења емисија, што би могло потенцијално да их смањи чак за 30%. Забринутост за животну средину и строжија регулисања су натерала многе власнике бродова да размишљају о зеленијим опцијама за своје операције. Према недавним анализама тржишта, кретање ка коришћењу ових нових горива показује добре перспективе, али напредак није једнак у свим областима. Неки бродови у одређеним регионима већ користе ове чистије изворе енергије, док други заостају. На пример, компанија Маерск је недавно тестирала бродове на водоник. Њихови тестови су показали значајно смањење штетних емисија током рада. Ипак, постоји доста препрека када је у питању шире коришћење ове технологије, јер изградња неопходне инфраструктуре захтева велика средства и времена.
Контейнери опремени IoT технологијом мењају начин на који функционише логистика широм света, углавном зато што превозницима омогућавају да прате шта се дешава унутар тих кутија док су на мору. Компаније, велике и мале, су почеле да уводе ове системе како би заштитиле своју робу током транспорта, чиме се постиже већа прозрачност за све учеснике. На пример, Мед Шиппинг Ко је прошле године увео паметне контейнере и имао боље резултате у вези са испоруком робе на време и поносањем корисника. Неки индустријски извештаји указују да се губици могу смањити за око 15% уколико се користи ова технологија, што значи мање оштећених пакета и мање проблема у трагању за тачком у ланцу снабдевања где је нешто пошло наопако.
Свe више пословних субјеката у последње време се окреће регионалним трговинским мрежама, што је утицало на интензитет коришћења теретних бродова. Трговински споразуми између земаља и трајни сукоби у различитим деловима света променили су правце кретања робе преко океана. Извештаји из индустрије показују да многе компаније сада двапут размишљају о начину на који управљају својим ланцима снабдевања, разматрајући могућност изградње фабрика ближе тржиштима на којима ће производи бити продавани, уместо да се у потпуности ослањају на фабрике удаљених земаља. На пример, неки произвођачи у Азији су почели да граде мање магацине широм Јгоисточне Азије, уместо да све шаљу из Кине. Сектор логистике се такође прилагођава, тако што бродске компаније инвестирају у магацине у близини главних лука и ангажују више локалних транспортних посада. Сва ова активност помаже компанијама да боље реагују када неочекивани догађаји угрозе традиционалне бродске руте, што смо често могли да приметимо у последње време.
EN
Vesti
